Студијско путовање у Аустрију

У периоду од 5. до 8. маја 2017. године, девет студената Криминалистичко-полицијске академије је у пратњи доц. Иване Крстић-Мистриџеловић, ментора Јелене Војиновић и др Миодрага Јаковљевића боравило у Републици Аустрији, где су учествовали у комеморативним свечаностима поводом обележавања значајних историјских догађаја из ослободилачких ратова Србије у организацији Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Уз представнике Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, конзула Србије у Салцбургу и делегата међународног комитета Концентрационог логора Маутхаузен, Тамаре Ћирић и Владане Лилич, у комеморативним свечаностима су учествовали и представници Министарства одбране и Војске Србије, питомци Војне академије, студенти из Бања Луке и ученици гимназије из Бруса.
Првог дана посете, студенти Академије су обишли логор Ебензе, меморијални центар Хартхајм и логор Ашах. Логор Ебензе је током Другог светског рата био подручни логор Маутхаузена, где су заточеници градили тунеле за потребе нацистичке војне индустрије. Данас је само један тунел отворен за посете. Висине 15 и ширине око 20 метара, са бетонским сводом и зидовима од цигала, овај тунел делује неспојиво са фотографијама његових твораца – логораша, живих костура у дроњцима, којих је у последњим месецима рата страдало и по 350 дневно. Додатно мучан утисак изазива чињеница да се на месту некадашњег логора испод кога се налазила та монументална подземна фабрика наоружања данас су лепо уређене куће пастелних боја. У подножју стрме планине и улаза у тунел налази се централни споменик жртвама овог логора, где је у присуству делегација бројних земаља обележена 72-годишњица ослобођења једног од најтежих логора нацистичке Немачке. У име Србије венце су на споменик жртвама положили помоћник министра рада, запошљавања, социјална и борачка питања Милан Поповић, конзул Србије у Салцбургу Никола Марковић и представици српског клуба „Кнез Лазар“ из Гмундена. Председница удружења заточеника и делегат међународног комитета Концентрационог логора Маутхаузен, Тамара Ћирић, подсетила је да је у Ебензеу боравило најмање 28.000 заточеника, од којих је најмање 8.000 скончало услед екстремно тешких услова у логору.
Посета је настављена обиласком меморијалног комплекса Хартхајм у Алковену, где су у здању ренесансног дворца током Другог светског рата нацистички лекари вршили медицинске експерименте на логорашима. Четвороспратни дворац у коме се налазио Завод за умоболне нацисти су претворили у завод за еутаназију и газирање. По броју уморених логораша, њих око 30.000, Хартхајм заузима прво место међу шест таквих завода у којима су обављани медицински експерименти in vivo на логорашима –  испробавани нови лекови, увежбаване операције и истраживани различити начини убијања. Део сталне поставке у овој лабораторији нацистичке фабрике смрти, где се и данас поред самог дворца налази Институт за ометене у развоју, јесте и документ који сведочи о језивој педантерији у вршењу еутаназије. У докумету је црвеном бојом откуцан број 885.439.800 рајхс марака – износ уштеде на храни коју је држава имала остварити за десет година елиминисањем „радно неспособних“, са прецизно наведеним ставкама у табели уштеде новца на намирницама.
Обилазак је завршен посетом и полагањем венаца на спомен-обележје у логору Ашах, оформљеном у Аустроугарској 1915. године за српске ратне заробљенике, који је до завршетка Првог светског рата постало стратиште 5.262 Срба.
Другог дана посете суденти Академије учествовали су у централној комеморативној свечаности у Маутхаузену. Делегацију владе Републике Србије предводио је министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, који је открио  нову спомен-плочу Србима страдалим у овом логору установљеном још 22. септембра 1914. године управо за интернирање српских ратних заробљеника и цивила. Спомен плочу је у присуству делегације и чланова српског удружења „Видовдан“ из Линца освештао протојереј-ставрофор Драган Мићић. У овом највећем концентрационом логору на подручју Аустрије је током Другог светског рата било затворено око 200.000 људи, од којих више од 120.000 није преживело. Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, од којих више од половина није дочекала ослобађање логора од стране јединица совјетске Црвене армије 5. маја 1945. године.
Делегација је потом посетила и положила венце на спомен-обележје на Савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфердорфу, где је сахрањено 7.600 Срба и где су у току радови на изградњи спомен-капеле.
Посета је завршена обиласком подручног логора Маутхаузена Гузена, отвореног 1940. године да служи за производњу нацистичког наоружања, ради чега су логораши прокопали чак 7 km подземних тунела. У Гузену се налазио и крематоријум у коме је спаљено око 37.000 логораша из свих логора у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену. Помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић открио је нову спомен-плочу Србима страдалим у логору Гузен током Другог светског рата.

Слике можете погледати овде